MENADŽMENT U KRIZI ILI KRIZA U MENADŽMENTU

Kada god imamo promene, turbulencije i pregrupisavanje na tržištu na terenu mnogi to
nazivaju krizom. Samo kada kriza traje decenijama (mi to na Balkanu najbolje znamo) onda je bespotrebno trošiti energiju na objašnjenje onoga što nam se dešava, već je neophodno da to prihvatimo kao činjenično stanje i da delujemo u okviru postojećeg. Istraživanje nam ukazuje da je samo 14% kriznih situacija iznenadno i neočekivano a da za 84% situacija možemo reći da su neka vrsta tinjajuće krize koja postoji već duže vreme a koja se samo u datom momentu manifestuje. Na krizu takođe možemo gledati metaforično kao na veliki reflektor koji mnogo jasnije osvetljava (razotkriva) sve ono što nam se dešava.

KRIZA SAMO RAZOTKRIVA

1. Kriza je ispit lojalnosti svih aktera. Kao što čuveni Njegoš kaže: „U dobru je lako biti dobar, na muci se poznaju junaci.“ Ovo nam samo ukazuje da kriza testira lojalnost svih.
Zapravo test za poslodavce da li će lako otpustiti radnike jer im je opalo poslovanje, da li će zaposleni zbog lošijih uslova lako napustiti kompaniju tražeći bolje i gledajući samo svoj interes, da li će dobavljači preseći lanac snabdevanja ili tražiti da se plaća avansno, da li će nam klijenti uskratiti poverenje. Dakle u ovom slučaju kriza razotkriva stepen lojalnosti (nelojalnosti) i razotkriva stepen međusobnog poverenja svih aktera.

2. Kriza je prilika za interna poboljšanja. Efikasni menadžeri znaju da je kriza gotovo uvek pothranjena nekim našim internim ponašanjem. I da je sada krajnje vreme da uradimo određene korekcije optimizacije i poboljšamo ili unapredimo sve ono što smo detektovali kao problematično.

3. Kriza je prilika za preuzimanje dobrih kadrova. Prosto je neverovatno kako se mnoge kompanije relativno lako odriču ljudskih resursa u krizi kao da je to neki „tovar“ koga se treba rešiti. Odgovorni mendažeri u krizi čuvaju svoj najveći kapital – ljude i privlače sve
one kvalitetne ljudske resurse kojih se drugi lako odriču.

4. Kriza najbolje detektuje naše mane, slabosti samo i našu vitalnost. Svi smo čuli staru izreku koja kaže: „Gde je tanko tu se kida“. Odnosno da lanac puca tamo gde je najslabija karika. Efikasan menadžer zna da mu kriza razotkriva sve ono na šta nije obraćao pažnju i pokazuje šta treba da promeni, takođe ukoliko se sa njom dobro nosi to je pokazitelj njegove vitalnosti.

5. Kriza je pokazatelj da biznis treba da diverzifikujemo. Menadžer kao odgovorna osoba zna da svoj biznis treba da učini raznolikim, da proširi asortiman i svere delovanja jer u određenim situacijama eksterni faktori snažno utiču da za određenim proizvodima opada potražnja pa nam je potrebna alternativa. Time što našem biznisu obezbeđujemo raznovrsnosti različitost, mi mu obezbeđujemo i stabilnije poslovanje i smanjujemo rizik.

6. Kriza ima najsnažnije dejstvo ako dođe do tzv. „zamrznutog menadžmenta“. Reč je o situaciji koja bukvalno parališe menadžment koji jednostavno miruje i ne može da izađe iz stanja šoka. A neke kada i prođe šok, obuzima potreba za oklevanjem i čekanjem da nešto prođe pa da tek onda nastave tamo gde su stali. A istina je da i u toku krize i nakon krize nema povratka na staro i da stvar nikada neće biti ista kao pre pa je neophodno brzo delovati.

7. Kriza je reflektor koji bolje osvetljava sve ono što nam se dešava. Efikasan menadžer na krizu gleda kao na snažni reflektor koji osvetljava greške ako stvari postavimo iz pravog ugla „reflektor“ nam osvetljava i novi put ka boljoj budućnosti koju sami možemo da kreiramo. Tako se početno „pomračenje“ pretvara u pravi „svetionik“ koji trasira put našoj viziji.

8. Kriza samo ubrzava proces. Ne možemo zadržati ono što odlazi, niti sprečiti ono što dolazi. Kriza ubrzava proces i sve ono što nema jaku osnovu metastazira a sve ono što u sebi ima zdravi potencijal dobija novu snagu i ubrzanje za novi let.

Šta činiti u ovakvoj situaciji?

1. Napravimo realnu procenu koliko je naš biznis otporan i ranjiv, gde mu je najslabija karika.
2. Kreiramo finansijski fond koji će nam omogućiti da brzo delujemo i ne zavisimo od banaka
3. Nemojmo dozvoliti da nas kriza parališe i „prikuje“ za trenutnu poziciju već delajmo.
4. Napravimo objektivnu analizu koliko je naš biznis diversifikovan da ne zavisi samo od jedne opcije.
5. Kreirajmo „izlaznu strategiju“ odnosno plan „B“
6. Naša šansa je ono što je problem naše konkurencije ili klijenata.
7. Pozabavimo se strahovima svojih ljudi u timu, budimo uvereni da je u vreme krize poverenje najvažnija valuta.
8. Preispitujemo našu misiju i viziju da li odgovaraju situaciji.
9. Promenimo nešto u svom poslovanju tako što ćemo pronaći proizvode ili čak biznise koji su uvek aktuelni tzv. „evergreen“ proizvodi (kao i u muzici ) Svakom je jasno da svi proizvodi koji su vezani za pijaću vodu, zdravu hranu, održivu energiju i industriju zdravlja svakako uvek imaju perspektivu.

U zaključku ću citirati Aristotela koji je rekao: „Ne govori ništa, ne radi ništa i bićeš ništa.“